4:1 I sedam жe se ћena jagmiti za jednoga иovjeka - u dan onaj: "Svoj жemo kruh jesti," reжi жe, "i u halje se svoje oblaиiti, daj nam samo da tvoje nosimo ime, skini sa nas svu sramotu naљu."

4:2 U onaj жe dan izdanak Jahvin biti na diku i na slavu, a plod zemlje na ponos i ures spaљenima u Izraelu.

4:3 Koji ostanu na Sionu i preћive u Jeruzalemu, zvat жe se "sveti" i bit жe upisani da u Jeruzalemu ћive.

4:4 Kad Gospod spere ljagu kжeri sionskih i obriљe s Jeruzalema krv prolivenu dahom suda i dahom љto spaljuje,

4:5 sazdat жe Jahve nad svom Gorom sionskom i nad svima љto ondje budu zborovali oblak s dimom danju, a noжu sjaj ognja ћarkoga. Jer, vrh svega Slava жe biti zaklon

4:6 i sjenica da zasjenjuje danju od pripeke, љtit i utoиiљte od pljuska i oluje.