31:1 Sa svojim oèima savez sam sklopio da pogledat neæu nijednu djevicu.
31:2 A što mi je Bog odozgo dosudio, kakva mi je baština od Svesilnoga?
31:3 TÓa nije li nesreæa za opakoga, a nevolja za one koji zlo èine?
31:4 Ne pronièe li on sve moje putove, ne prebraja li on sve moje korake?
31:5 Zar sam ikad u društvu laži hodio, zar mi je noga k prijevari hitjela?
31:6 Nek' me na ispravnoj mjeri Bog izmjeri pa æe uvidjeti neporoènost moju!
31:7 Ako mi je korak s puta kad zašao, ako mi se srce za okom povelo, ako mi je ljaga ruke okaljala,
31:8 neka drugi jede što sam posijao, neka sve moje iskorijene izdanke!
31:9 Ako mi zavede srce žena neka, ako za vratima svog bližnjeg kad vrebah,
31:10 neka moja žena drugom mlin okreæe, neka s drugim svoju podijeli postelju!
31:11 Djelo bestidno time bih poèinio, zloèin kojem pravda treba da presudi,
31:12 užego vatru što žeže do Propasti i što bi svu moju sažgala ljetinu.
31:13 Ako kada prezreh pravo sluge svoga il' služavke, sa mnom kad su se parbili,
31:14 što æu uèiniti kada Bog ustane? Što æu odvratit' kad raèun zatraži?
31:15 Zar nas oba on ne stvori u utrobi i jednako sazda u krilu majèinu?
31:16 Ogluših li se na molbe siromaha ili rasplakah oèi udovièine?
31:17 Jesam li kada sam svoj jeo zalogaj a da ga nisam sa sirotom dijelio?
31:18 TÓa od mladosti k'o otac sam mu bio, vodio sam ga od krila materina!
31:19 Zar sam beskuænika vidio bez odjeæe ili siromaha kog bez pokrivaèa
31:20 a da mu bedra ne blagosloviše mene kad se runom mojih ovaca ogrija?
31:21 Ako sam ruku na nevina podigao znajuæ' da mi je na vratima branitelj,
31:22 nek' se rame moje od pleæa odvali i neka mi ruka od lakta otpadne!
31:23 Jer strahote Božje na mene bi pale, njegovu ne bih odolio velièanstvu.
31:24 Zar sam u zlato pouzdanje stavio i rekao zlatu: 'Sigurnosti moja!'
31:25 Zar sam se veliku blagu radovao, bogatstvima koja su mi stekle ruke?
31:26 Zar se, gledajuæi sunce kako blista i kako mjesec sjajni nebom putuje,
31:27 moje srce dalo potajno zavesti da bih rukom njima poljubac poslao?
31:28 Grijeh bi to bio što za sudom vapije, jer Boga višnjega bih se odrekao.
31:29 Zar se obradovah nevolji dušmana i likovah kad ga je zlo zadesilo,
31:30 ja koji ne dadoh griješiti jeziku, proklinjuæi ga i želeæi da umre?
31:31 Ne govorahu li ljudi mog šatora: 'TÓa koga nije on mesom nasitio'?
31:32 Nikad nije stranac vani noæivao, putniku sam svoja otvarao vrata.
31:33 Zar sam grijehe svoje ljudima tajio, zar sam u grudima skrivao krivicu
31:34 jer sam se plašio govorkanja mnoštva i strahovao od prezira plemenskog te sam muèao ne prelazeæ' svoga praga?
31:35 O, kad bi koga bilo da mene sasluša! Posljednju sam svoju rijeè ja izrekao: na Svesilnom je sad da mi odgovori! Nek' mi optužnicu napiše protivnik,
31:36 i ja æu je nosit' na svome ramenu, èelo æu njome k'o krunom uresit'.
31:37 Dat æu mu raèun o svojim koracima i poput kneza pred njega æu stupiti."
31:38 Ako je na me zemlja moja vikala, ako su s njom brazde njezine plakale;
31:39 ako sam plodove jeo ne plativši i ako sam joj ojadio ratare,
31:40 [40a] neka mjesto žita po njoj nièe korov, a mjesto jeèma nek' posvud kukolj raste! [40b] Konac rijeèi Jobovih.
