2:1 Joљua, sin Nunov, posla potajno iz Љitima dvojicu uhoda s nalogom: "Idite, izvidite podruиje, osobito Jerihon." Oni odu i stignu u kuжu bludnice koja se zvala Rahaba i ondje prenoжe.

2:2 To bude javljeno kralju jerihonskom: "Evo, stigoљe noжas ovamo neki ljudi od sinova Izraelovih da izvide zemlju."

2:3 Tada kralj jerihonski poruиi Rahabi: "Izvedi ljude koji su doљli k tebi, koji su uљli u tvoj dom, jer su doљli uhoditi svu zemlju."

2:4 Ali ћena uze ona dva иovjeka, sakri ih i reиe: "Istina, ti su ljudi doљli k meni, ali ja nisam znala odakle su.

2:5 Kada se u sumrak zatvarahu gradska vrata, oni odoљe i ja ne znam kamo su krenuli. Poћurite za njima jer ih joљ moћete stiжi."

2:6 A ona ih bijaљe izvela na krov i sakrila pod netrveni lan љto ga je ondje razastrla.

2:7 I poћure se ljudi u potjeru za njima, prema Jordanu, sve do prijelaza preko rijeke; a kad je potjera iziљla, zatvore se za njima gradska vrata.

2:8 Dok joљ oni gore ne bijahu zaspali, popne se Rahaba k njima na krov

2:9 i reиe im: "Znam da vam je Jahve dao ovu zemlju, jer nas je sve uhvatio strah od vas i prezaju od vas svi ћitelji ovoga kraja.

2:10 Jer иusmo kako je Jahve isuљio vodu Crvenoga mora pred vama kada ste izaљli iz Egipta, i ono љto ste uиinili dvojici kraljeva amorejskih s druge strane Jordana, Sihonu i Ogu, koje pogubiste.

2:11 Kad smo иuli sve to, zastalo nam srce i nitko da smogne snage da vam se suprotstavi jer Jahve, Bog vaљ - on je Bog gore na nebesima i dolje na zemlji.

2:12 Zakunite mi se, dakle, Jahvom da жete i vi uиiniti milost domu oca moga, kao љto i ja uиinih milost vama, i dajte mi pouzdan znak

2:13 da жete ostaviti na ћivotu moga oca i moju majku, braжu moju i sestre moje i sve njihovo i da жete nas izbaviti od smrti."

2:14 Odgovoriљe joj ljudi: "Ћivotom svojim jamиimo za vas, samo ako nas ne izdate. Kad nam Jahve dade zemlju, iskazat жemo ti milost i vjernost."

2:15 Rahaba ih zatim spusti po konopu kroz prozor jer joj je kuжa bila uz bedem i ona je do bedema stanovala.

2:16 Joљ im reиe: "Poрite prema gori da vas potjera ne naрe i krijte se ondje tri dana dok se progonitelji ne vrate, a onda idite svojim putem."

2:17 Ljudi joj odgovore: "Evo, ovako жemo ti ispuniti zakletvu kojom si nas zaklela:

2:18 kad uрemo u zemlju, posluћi se ovim znakom: priveћi ovu crvenu vrpcu za prozor kroz koji nas spuљtaљ i sakupi kod sebe, u kuжi, svoga oca, i svoju majku, i svoju braжu, i svu svoju rodbinu.

2:19 Tko god od vas stupi van preko praga tvoje kuжe, krv njegova na glavu njegovu: nije krivnja na nama - sam je krivac svojoj smrti; a tko ostane s tobom u kuжi, krv njegova neka padne na glave naљe - mi жemo biti krivci ako ga se tko rukom dotakne.

2:20 Ako pak izdaљ ovu naљu stvar, slobodni smo od zakletve kojom si nas zaklela."

2:21 A ona odgovori: "Neka bude kako rekoste!" Tada ih pusti i oni odoљe, a ona zaveza na prozor crvenu vrpcu.

2:22 Oni odoљe i doрoљe u goru i ondje ostadoљe tri dana dok se ne vrati potjera; traћila ih je potjera na svim putovima, ali ih nije nigdje naљla.

2:23 Tada se vrate i one dvije uhode: siрu s gore, prijeрu preko rijeke i doрu k Joљui, sinu Nunovu, te ga izvijeste o svemu љto im se dogodilo.

2:24 I rekoљe Joљui: "Jahve nam je svu tu krajinu predao u ruke; sve je njezine stanovnike uhvatio strah pred nama."