14:1 A Joab, sin Sarvijin, opazi da se kraljevo srce okreжe k Abљalomu.

14:2 Zato Joab poљalje u Tekou po jednu pametnu ћenu i reиe joj: "Uиini se kao da si u ћalosti za mrtvim, obuci ћalobne haljine, nemoj se mazati uljem, nego budi kao ћena koja je veж dugo vremena u ћalosti za mrtvim.

14:3 Otiжi жeљ kralju i govorit жeљ mu ovako." I Joab je nauиi љto жe govoriti.

14:4 Ћena iz Tekoe ode kralju, pade niиice na zemlju i pokloni se, zatim reиe: "Pomozi, kralju!"

14:5 Kralj je upita: "Љto ti je?" A ona odgovori: "Ah, ja sam udovica. Muћ mi je umro,

14:6 a tvoja je sluћbenica imala dva sina. Oni se posvadiљe u polju, a nije bilo nikoga da ih razdvoji te je jedan od njih udario svoga brata i ubio ga.

14:7 I sad se podiћe sav rod na tvoju sluћbenicu i reиe: 'Predaj nam toga љto je ubio svoga brata: mi жemo ga pogubiti za ћivot njegova brata koga je ubio, a time жemo zatrti i baљtinika.' Tako hoжe da ugase ћeravicu koja mi je ostala, da ne ostave mome muћu ni imena ni potomstva na zemlji."

14:8 A kralj reиe ћeni: "Idi svojoj kuжi, ja жu odrediti љto treba za te."

14:9 A ћena iz Tekoe reиe kralju: "Gospodaru kralju! Neka na me i na moj oиinski dom padne krivica; kralj i njegovo prijestolje neduћni su u tome!"

14:10 A kralj nastavi: "Onoga koji ti se zaprijetio dovedi k meni! Taj te neжe viљe dirnuti!"

14:11 A ona reиe: "Neka se kralj udostoji spomenuti ime Jahve, svoga Boga, da krvni osvetnik neжe umnoћiti zator i da neжe pogubiti moga sina!" A on obeжa: "Tako mi ћivog Jahve, nijedna vlas neжe pasti s glave tvome sinu!"

14:12 A ћena nastavi: "Dopusti da tvoja sluћbenica kaћe jednu rijeи svome gospodaru kralju." A on odvrati: "Govori!"

14:13 A ћena reиe: "Dakle, zaљto je kralj - jer se izriиuжi ovakvu presudu sam priznao krivim - donio protiv naroda Boћjega odluku da ne puљta kuжi onoga koga je prognao?

14:14 Mi smo svi osuрeni na smrt, sliиni smo vodi koja se prolije na zemlju i viљe se ne moћe skupiti, i Bog ne podiћe mrtvaca: neka, dakle, kralj misli na to da prognanik ne ostane izagnan daleko od njega.

14:15 A razlog zaљto sam doљla da iznesem pred svoga gospodara kralja ovu stvar bio je taj љto su me zaplaљili ljudi, pa je mislila tvoja sluћbenica: moram govoriti s kraljem, moћda жe kralj uиiniti ono љto mu njegova sluћbenica kaћe.

14:16 Jer жe kralj posluљati svoju sluћbenicu i izbaviti je iz ruku иovjeka koji hoжe da me istrijebi zajedno s mojim sinom iz Boћje baљtine.

14:17 Zato je tvoja sluћbenica pomislila: neka mi rijeи moga gospodara i kralja bude na umirenje. Jer moj je gospodar i kralj kao Boћji anрeo koji sluљa dobro i zlo. Jahve, tvoj Bog, neka bude s tobom!"

14:18 Tada progovori kralj i reиe ћeni: "Nemoj mi sada zatajiti ono љto жu te pitati!" A ћena odgovori: "Neka govori moj gospodar kralj!"

14:19 Tada kralj upita: "Nisu li Joabovi prsti s tobom u svemu tome?" A ћena odgovori: "Tako bio ћiv, gospodaru kralju, zaista se ne moћe ni desno ni lijevo od svega љto je kazao moj gospodar i kralj! Jest, tvoj mi je sluga Joab zapovjedio, on je nauиio tvoju sluћbenicu sve ove rijeиi.

14:20 Tvoj je sluga Joab to uиinio da bi svemu dao drugo lice, ali je moj gospodar mudar kao Boћji anрeo, on zna sve љto se zbiva na zemlji."

14:21 Tada se kralj okrenu Joabu i reиe mu: "Dobro, uиinit жu to. Idi i dovedi natrag mladiжa Abљaloma!"

14:22 A Joab pade licem na zemlju, pokloni se i zahvali kralju; zatim reиe Joab: "Danas vidi tvoj sluga da je naљao milost u tvojim oиima, gospodaru kralju, kad je kralj ispunio molbu svoga sluge."

14:23 Potom se diћe Joab, ode u Geљur i dovede Abљaloma natrag u Jeruzalem.

14:24 Ali kralj reиe: "Neka ide u svoju kuжu, a meni neka ne dolazi na oиi!" I Abљalom se povuиe u svoju kuжu i ne doрe kralju na oиi.

14:25 U svemu Izraelu ne bijaљe иovjeka tako lijepa kao Abљalom komu bi se mogle izreжi tolike pohvale: od pete do glave nije bilo na njemu mane.

14:26 A kad bi љiљao kosu - a љiљao ju je na koncu svake godine, jer mu je bila preteљka pa ju je morao љiљati - mjerio bi svoju kosu: bila bi teљka dvije stotine љekela, po kraljevskoj mjeri.

14:27 Abљalomu se rodiљe tri sina i jedna kжi po imenu Tamara; bila je to vrlo lijepa ћena.

14:28 Abљalom provede dvije godine u Jeruzalemu a da nije doљao kralju na oиi.

14:29 Tada Abљalom pozva Joaba k sebi da bi ga poslao kralju, ali Joab ne htjede doжi k njemu; i posla drugi put po njega, ali on opet ne htjede doжi.

14:30 Tada Abљalom zapovjedi slugama: "Znate Joabovo polje koje je pokraj mojega i na kojem raste jeиam: idite i zapalite ga!" I Abљalomove sluge zapaliљe ono polje.

14:31 Tada se diћe Joab, doрe k Abљalomu u kuжu i upita ga: "Zaљto su tvoje sluge zapalile moje polje?"

14:32 A Abљalom odgovori Joabu: "Ja sam poslao k tebi i poruиio ti: 'Doрi ovamo, ћelio bih te poslati kralju s ovom porukom: Zaљto sam se vratio iz Geљura?' Bolje bi bilo za mene da sam joљ ondje. Zato sad hoжu da doрem kralju na oиi, pa ako ima na meni kakva krivica, neka me pogubi!"

14:33 Joab ode kralju i javi mu te rijeиi. Zatim kralj pozva Abљaloma. Doрe on pred kralja, pokloni mu se i pade niиice pred kralja. I kralj poljubi Abљaloma.