12:1 I uze im zboriti u prispodobama: Čovjek vinograd posadi, ogradom ogradi, iskopa tijesak i kulu podiže pa ga iznajmi vinogradarima i otputova.
12:2 I u svoje vrijeme posla vinogradarima slugu da od njih uzme dio uroda vinogradarskoga.
12:3 A oni ga pograbiše, istukoše i otposlaše praznih ruku.
12:4 I opet posla k njima drugog slugu: i njemu razbiše glavu i izružiše ga.
12:5 Trećega također posla: njega ubiše. Tako i mnoge druge: jedne istukoše, druge pobiše."
12:6 "Još jednoga imaše, sina ljubljenoga. Njega naposljetku posla k njima misleći: 'Poštovat će sina moga.'
12:7 Ali ti vinogradari među sobom rekoše: 'Ovo je baštinik! Hajde da ga ubijemo i baština će biti naša.'
12:8 I pograbe ga, ubiju i izbace iz vinograda."
12:9 "Što li će učiniti gospodar vinograda? Doći će i pobiti te vinogradare i dati vinograd drugima.
12:10 Niste li čitali ovo Pismo: Kamen što ga odbaciše graditelji, postade kamen zaglavni.
12:11 Gospodnje je to djelo - kakvo čudo u očima našim!"
12:12 I tražili su da ga uhvate, ali se pobojaše mnoštva. Razumješe da je protiv njih izrekao prispodobu pa ga ostave i odu.
12:13 I pošalju k njemu neke od farizeja i herodovaca da ga uhvate u riječi.
12:14 Oni dođu i kažu mu: "Učitelju, znamo da si istinit i ne mariš tko je tko jer nisi pristran, nego po istini učiš putu Božjemu. Je li dopušteno dati porez caru ili nije? Da damo ili da ne damo?"
12:15 A on im reče prozirući njihovo licemjerje: "Što me iskušavate? Donesite mi denar da vidim!"
12:16 Oni doniješe. I reče im: "Čija je ovo slika i natpis?" A oni će mu: "Carev."
12:17 A Isus im reče: "Caru podajte carevo, a Bogu Božje!" I divili su mu se.
12:18 Dođu k njemu saduceji, koji vele da nema uskrsnuća, i upitaju ga:
12:19 "Učitelju, Mojsije nam napisa: Umre li čiji brat i ostavi ženu, a ne ostavi djeteta, neka njegov brat uzme tu ženu te podigne porod bratu svomu.
12:20 Sedmero braće bijaše. Prvi uze ženu i umrije ne ostavivši poroda.
12:21 I drugi je uze te umrije ne ostavivši poroda. I treći jednako tako.
12:22 I sedmorica ne ostaviše poroda. Najposlije i žena umrije.
12:23 Komu će biti žena o uskrsnuću, kad uskrsnu? Jer sedmorica su je imala za ženu."
12:24 Reče im Isus: "Niste li u zabludi zbog toga što ne razumijete Pisama ni sile Božje?
12:25 Ta kad od mrtvih ustaju, niti se žene niti udavaju, nego su kao anđeli na nebesima.
12:26 A što se tiče mrtvih, da ustaju, niste li čitali u knjizi Mojsijevoj ono o grmu, kako Mojsiju reče Bog: Ja sam Bog Abrahamov i Bog Izakov i Bog Jakovljev?
12:27 Nije on Bog mrtvih, nego živih. Uvelike se varate."
12:28 Tada pristupi jedan od pismoznanaca koji je slušao njihovu raspravu. Vidjevši da im je dobro odgovorio, upita ga: "Koja je zapovijed prva od sviju?"
12:29 Isus odgovori: "Prva je: Slušaj, Izraele! Gospodin Bog naš Gospodin je jedini.
12:30 Zato ljubi Gospodina Boga svojega iz svega srca svojega, i iz sve duše svoje, i iz svega uma svoga, i iz sve snage svoje!"
12:31 "Druga je: Ljubi svoga bližnjega kao sebe samoga. Nema druge zapovijedi veće od tih."
12:32 Nato će mu pismoznanac: "Dobro, učitelju! Po istini si kazao: On je jedini, nema drugoga osim njega.
12:33 Njega ljubiti iz svega srca, iz svega razuma i iz sve snage i ljubiti bližnjega kao sebe samoga - više je nego sve paljenice i žrtve."
12:34 Kad Isus vidje kako je pametno odgovorio, reče mu: "Nisi daleko od kraljevstva Božjega!" I nitko se više nije usuđivao pitati ga.
12:35 A naučavajući u Hramu, uze Isus govoriti: "Kako pismoznanci kažu da je Krist sin Davidov?
12:36 A sam David reče u Duhu Svetome: Reče Gospod Gospodinu mojemu: 'Sjedni mi zdesna dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim!'
12:37 Sam ga David zove Gospodinom. Kako mu je onda sin?" Silan ga je svijet s užitkom slušao.
12:38 A on im u pouci svojoj govoraše: "Čuvajte se pismoznanaca, koji rado idu u dugim haljinama, vole pozdrave na trgovima,
12:39 prva sjedala u sinagogama i pročelja na gozbama;
12:40 proždiru kuće udovičke, još pod izlikom dugih molitava. Stići će ih to oštrija osuda!"
12:41 Potom sjede nasuprot riznici te promatraše kako narod baca sitniš u riznicu. Mnogi bogataši bacahu mnogo.
12:42 Dođe i neka siromašna udovica i baci dva novčića, to jest jedan kvadrant.
12:43 Tada dozove svoje učenike i reče im: "Doista, kažem vam, ova je sirota udovica ubacila više od svih koji ubacuju u riznicu.
12:44 Svi su oni zapravo ubacili od svoga suviška, a ona je od svoje sirotinje ubacila sve što je imala, sav svoj žitak."
