1:1 Prvu sam knjigu, Teofile, sastavio o svemu što je Isus èinio i uèio
1:2 do dana kad je uznesen pošto je dao upute apostolima koje je izabrao po Duhu Svetome.
1:3 Njima je poslije svoje muke mnogim dokazima pokazao da je živ, èetrdeset im se dana ukazivao i govorio o kraljevstvu Božjem.
1:4 I dok je jednom s njima blagovao, zapovjedi im da ne napuštaju Jeruzalema, nego neka èekaju Obeæanje Oèevo "koje èuste od mene:
1:5 Ivan je krstio vodom, a vi æete naskoro nakon ovih dana biti kršteni Duhom Svetim."
1:6 Nato ga sabrani upitaše: "Gospodine, hoæeš li u ovo vrijeme Izraelu opet uspostaviti kraljevstvo?"
1:7 On im odgovori: "Nije vaše znati vremena i zgode koje je Otac podredio svojoj vlasti.
1:8 Nego primit æete snagu Duha Svetoga koji æe siæi na vas i bit æete mi svjedoci u Jeruzalemu, po svoj Judeji i Samariji i sve do kraja zemlje."
1:9 Kada to reèe, bi uzdignut njima naoèigled i oblak ga ote njihovim oèima.
1:10 I dok su netremice gledali kako on odlazi na nebo, gle, dva èovjeka stadoše kraj njih u bijeloj odjeæi
1:11 i rekoše im: "Galilejci, što stojite i gledate u nebo? Ovaj Isus koji je od vas uznesen na nebo isto æe tako doæi kao što ste vidjeli da odlazi na nebo."
1:12 Onda se vratiše u Jeruzalem s brda zvanoga Maslinsko, koje je blizu Jeruzalema, udaljeno jedan subotni hod.
1:13 I pošto uðu u grad, uspnu se u gornju sobu gdje su boravili: Petar i Ivan i Jakov i Andrija, Filip i Toma, Bartolomej i Matej, Jakov Alfejev i Šimun Revnitelj i Juda Jakovljev -
1:14 svi oni bijahu jednodušno postojani u molitvi sa ženama, i Marijom, majkom Isusovom, i braæom njegovom.
1:15 U one dane ustade Petar meðu braæom - a bijaše sakupljenog naroda oko sto i dvadeset duša - i reèe:
1:16 "Braæo! Trebalo je da se ispuni Pismo što ga na usta Davidova proreèe Duh Sveti o Judi koji bijaše voða onih što uhvatiše Isusa.
1:17 A Juda se ubrajao meðu nas i imao udio u ovoj službi.
1:18 On, eto, steèe predio cijenom nepravednosti pa se stropošta, raspuèe po sredini i razli mu se sva utroba.
1:19 I svim je Jeruzalemcima znano da se onaj predio njihovim jezikom zove Akeldama, to jest Predio smrti.
1:20 Pisano je doista u Knjizi psalama: Njegova kuæa nek opusti, nek ne bude stanovnika u njoj! Njegovo nadgledništvo nek dobije drugi!
1:21 Jedan dakle od ovih ljudi što bijahu s nama za sve vrijeme što je meðu nama živio Gospodin Isus -
1:22 poèevši od krštenja Ivanova pa sve do dana kad bi uzet od nas - treba da bude svjedokom njegova uskrsnuæa.
1:23 I postaviše dvojicu: Josipa koji se zvao Barsaba a prozvao se Just, i Matiju.
1:24 Onda se pomoliše: "Ti, Gospodine, poznavaoèe svih srdaca, pokaži koga si od ove dvojice izabrao
1:25 da primi mjesto ove apostolske službe kojoj se iznevjeri Juda da ode na svoje mjesto."
1:26 Onda baciše kocke i kocka pade na Matiju; tako bi pribrojen jedanaestorici apostola.