9:1 Job progovori i reèe: 9:2 "Zaista, dobro ja znadem da je tako: kako da pred Bogom èovjek ima pravo? 9:3 Ako bi se tkogod htio prÓeti s njime, odvratio mu ne bi ni jednom od tisuæu. 9:4 Srcem on je mudar, a snagom svesilan, i tko bi se njemu nekažnjeno opro? 9:5 On brda premješta, a ona to ne znaju, u jarosti svojoj on ih preokreæe. 9:6 Pokreæe on zemlju sa njezina mjesta, iz temelja njene potresa stupove. 9:7 Kad zaprijeti suncu, ono se ne raða, on peèatom svojim i zvijezde peèati. 9:8 Jedini on je nebesa razapeo i puèinom morskom samo on hodao. 9:9 Stvorio je Medvjede i Oriona, Vlašiæe i zvijezða na južnome nebu. 9:10 Tvorac on je djela silnih, nepojmljivih èudesa koja se izbrojit' ne mogu. 9:11 Ide pored mene, a ja ga ne vidim; evo, on prolazi - ja ga ne opažam. 9:12 Ugrabi li što, tko æe mu to prijeèit, i tko ga pitat smije: 'Što si uèinio?' 9:13 Bog silni srdžbu svoju ne opoziva: pred njim ponièu saveznici Rahaba. 9:14 Pa kako onda da njemu odgovorim, koju rijeè da protiv njega izaberem? 9:15 I da sam u pravu, odvratio ne bih, u suca svojega milost bih molio. 9:16 A kad bi se na zov moj i odazvao, vjerovao ne bih da on glas moj sluša. 9:17 Jer, za dlaku jednu on mene satire, bez razloga moje rane umnožava. 9:18 Ni èasa jednoga predahnut' mi ne da, nego mene svakom gorèinom napaja! 9:19 Ako je na snagu - tÓa on je najjaèi! Ako je na pravdu - tko æe njega na sud? 9:20 Da sam i prav, usta bi me osudila, da sam i nevin, zlim bi me proglasila. 9:21 A jesam li nevin? Ni sam ne znam više, moj je život meni sasvim omrzao! 9:22 Jer, to je svejedno; i zato ja kažem: nevina i grešnika on dokonèava. 9:23 I biè smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih. 9:24 U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oèi sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda? 9:25 Od skoroteèe su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videæ.' 9:26 K'o èamci od rogoza hitro promièu, k'o orao na plijen kada se zaleti. 9:27 Kažem li: zaboravit æu jadikovku, razvedrit æu lice i veseo biti, 9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:2 "Zaista, dobro ja znadem da je tako: kako da pred Bogom èovjek ima pravo? 9:3 Ako bi se tkogod htio prÓeti s njime, odvratio mu ne bi ni jednom od tisuæu. 9:4 Srcem on je mudar, a snagom svesilan, i tko bi se njemu nekažnjeno opro? 9:5 On brda premješta, a ona to ne znaju, u jarosti svojoj on ih preokreæe. 9:6 Pokreæe on zemlju sa njezina mjesta, iz temelja njene potresa stupove. 9:7 Kad zaprijeti suncu, ono se ne raða, on peèatom svojim i zvijezde peèati. 9:8 Jedini on je nebesa razapeo i puèinom morskom samo on hodao. 9:9 Stvorio je Medvjede i Oriona, Vlašiæe i zvijezða na južnome nebu. 9:10 Tvorac on je djela silnih, nepojmljivih èudesa koja se izbrojit' ne mogu. 9:11 Ide pored mene, a ja ga ne vidim; evo, on prolazi - ja ga ne opažam. 9:12 Ugrabi li što, tko æe mu to prijeèit, i tko ga pitat smije: 'Što si uèinio?' 9:13 Bog silni srdžbu svoju ne opoziva: pred njim ponièu saveznici Rahaba. 9:14 Pa kako onda da njemu odgovorim, koju rijeè da protiv njega izaberem? 9:15 I da sam u pravu, odvratio ne bih, u suca svojega milost bih molio. 9:16 A kad bi se na zov moj i odazvao, vjerovao ne bih da on glas moj sluša. 9:17 Jer, za dlaku jednu on mene satire, bez razloga moje rane umnožava. 9:18 Ni èasa jednoga predahnut' mi ne da, nego mene svakom gorèinom napaja! 9:19 Ako je na snagu - tÓa on je najjaèi! Ako je na pravdu - tko æe njega na sud? 9:20 Da sam i prav, usta bi me osudila, da sam i nevin, zlim bi me proglasila. 9:21 A jesam li nevin? Ni sam ne znam više, moj je život meni sasvim omrzao! 9:22 Jer, to je svejedno; i zato ja kažem: nevina i grešnika on dokonèava. 9:23 I biè smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih. 9:24 U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oèi sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda? 9:25 Od skoroteèe su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videæ.' 9:26 K'o èamci od rogoza hitro promièu, k'o orao na plijen kada se zaleti. 9:27 Kažem li: zaboravit æu jadikovku, razvedrit æu lice i veseo biti, 9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:3 Ako bi se tkogod htio prÓeti s njime, odvratio mu ne bi ni jednom od tisuæu. 9:4 Srcem on je mudar, a snagom svesilan, i tko bi se njemu nekažnjeno opro? 9:5 On brda premješta, a ona to ne znaju, u jarosti svojoj on ih preokreæe. 9:6 Pokreæe on zemlju sa njezina mjesta, iz temelja njene potresa stupove. 9:7 Kad zaprijeti suncu, ono se ne raða, on peèatom svojim i zvijezde peèati. 9:8 Jedini on je nebesa razapeo i puèinom morskom samo on hodao. 9:9 Stvorio je Medvjede i Oriona, Vlašiæe i zvijezða na južnome nebu. 9:10 Tvorac on je djela silnih, nepojmljivih èudesa koja se izbrojit' ne mogu. 9:11 Ide pored mene, a ja ga ne vidim; evo, on prolazi - ja ga ne opažam. 9:12 Ugrabi li što, tko æe mu to prijeèit, i tko ga pitat smije: 'Što si uèinio?' 9:13 Bog silni srdžbu svoju ne opoziva: pred njim ponièu saveznici Rahaba. 9:14 Pa kako onda da njemu odgovorim, koju rijeè da protiv njega izaberem? 9:15 I da sam u pravu, odvratio ne bih, u suca svojega milost bih molio. 9:16 A kad bi se na zov moj i odazvao, vjerovao ne bih da on glas moj sluša. 9:17 Jer, za dlaku jednu on mene satire, bez razloga moje rane umnožava. 9:18 Ni èasa jednoga predahnut' mi ne da, nego mene svakom gorèinom napaja! 9:19 Ako je na snagu - tÓa on je najjaèi! Ako je na pravdu - tko æe njega na sud? 9:20 Da sam i prav, usta bi me osudila, da sam i nevin, zlim bi me proglasila. 9:21 A jesam li nevin? Ni sam ne znam više, moj je život meni sasvim omrzao! 9:22 Jer, to je svejedno; i zato ja kažem: nevina i grešnika on dokonèava. 9:23 I biè smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih. 9:24 U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oèi sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda? 9:25 Od skoroteèe su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videæ.' 9:26 K'o èamci od rogoza hitro promièu, k'o orao na plijen kada se zaleti. 9:27 Kažem li: zaboravit æu jadikovku, razvedrit æu lice i veseo biti, 9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:4 Srcem on je mudar, a snagom svesilan, i tko bi se njemu nekažnjeno opro? 9:5 On brda premješta, a ona to ne znaju, u jarosti svojoj on ih preokreæe. 9:6 Pokreæe on zemlju sa njezina mjesta, iz temelja njene potresa stupove. 9:7 Kad zaprijeti suncu, ono se ne raða, on peèatom svojim i zvijezde peèati. 9:8 Jedini on je nebesa razapeo i puèinom morskom samo on hodao. 9:9 Stvorio je Medvjede i Oriona, Vlašiæe i zvijezða na južnome nebu. 9:10 Tvorac on je djela silnih, nepojmljivih èudesa koja se izbrojit' ne mogu. 9:11 Ide pored mene, a ja ga ne vidim; evo, on prolazi - ja ga ne opažam. 9:12 Ugrabi li što, tko æe mu to prijeèit, i tko ga pitat smije: 'Što si uèinio?' 9:13 Bog silni srdžbu svoju ne opoziva: pred njim ponièu saveznici Rahaba. 9:14 Pa kako onda da njemu odgovorim, koju rijeè da protiv njega izaberem? 9:15 I da sam u pravu, odvratio ne bih, u suca svojega milost bih molio. 9:16 A kad bi se na zov moj i odazvao, vjerovao ne bih da on glas moj sluša. 9:17 Jer, za dlaku jednu on mene satire, bez razloga moje rane umnožava. 9:18 Ni èasa jednoga predahnut' mi ne da, nego mene svakom gorèinom napaja! 9:19 Ako je na snagu - tÓa on je najjaèi! Ako je na pravdu - tko æe njega na sud? 9:20 Da sam i prav, usta bi me osudila, da sam i nevin, zlim bi me proglasila. 9:21 A jesam li nevin? Ni sam ne znam više, moj je život meni sasvim omrzao! 9:22 Jer, to je svejedno; i zato ja kažem: nevina i grešnika on dokonèava. 9:23 I biè smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih. 9:24 U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oèi sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda? 9:25 Od skoroteèe su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videæ.' 9:26 K'o èamci od rogoza hitro promièu, k'o orao na plijen kada se zaleti. 9:27 Kažem li: zaboravit æu jadikovku, razvedrit æu lice i veseo biti, 9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:5 On brda premješta, a ona to ne znaju, u jarosti svojoj on ih preokreæe. 9:6 Pokreæe on zemlju sa njezina mjesta, iz temelja njene potresa stupove. 9:7 Kad zaprijeti suncu, ono se ne raða, on peèatom svojim i zvijezde peèati. 9:8 Jedini on je nebesa razapeo i puèinom morskom samo on hodao. 9:9 Stvorio je Medvjede i Oriona, Vlašiæe i zvijezða na južnome nebu. 9:10 Tvorac on je djela silnih, nepojmljivih èudesa koja se izbrojit' ne mogu. 9:11 Ide pored mene, a ja ga ne vidim; evo, on prolazi - ja ga ne opažam. 9:12 Ugrabi li što, tko æe mu to prijeèit, i tko ga pitat smije: 'Što si uèinio?' 9:13 Bog silni srdžbu svoju ne opoziva: pred njim ponièu saveznici Rahaba. 9:14 Pa kako onda da njemu odgovorim, koju rijeè da protiv njega izaberem? 9:15 I da sam u pravu, odvratio ne bih, u suca svojega milost bih molio. 9:16 A kad bi se na zov moj i odazvao, vjerovao ne bih da on glas moj sluša. 9:17 Jer, za dlaku jednu on mene satire, bez razloga moje rane umnožava. 9:18 Ni èasa jednoga predahnut' mi ne da, nego mene svakom gorèinom napaja! 9:19 Ako je na snagu - tÓa on je najjaèi! Ako je na pravdu - tko æe njega na sud? 9:20 Da sam i prav, usta bi me osudila, da sam i nevin, zlim bi me proglasila. 9:21 A jesam li nevin? Ni sam ne znam više, moj je život meni sasvim omrzao! 9:22 Jer, to je svejedno; i zato ja kažem: nevina i grešnika on dokonèava. 9:23 I biè smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih. 9:24 U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oèi sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda? 9:25 Od skoroteèe su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videæ.' 9:26 K'o èamci od rogoza hitro promièu, k'o orao na plijen kada se zaleti. 9:27 Kažem li: zaboravit æu jadikovku, razvedrit æu lice i veseo biti, 9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:6 Pokreæe on zemlju sa njezina mjesta, iz temelja njene potresa stupove. 9:7 Kad zaprijeti suncu, ono se ne raða, on peèatom svojim i zvijezde peèati. 9:8 Jedini on je nebesa razapeo i puèinom morskom samo on hodao. 9:9 Stvorio je Medvjede i Oriona, Vlašiæe i zvijezða na južnome nebu. 9:10 Tvorac on je djela silnih, nepojmljivih èudesa koja se izbrojit' ne mogu. 9:11 Ide pored mene, a ja ga ne vidim; evo, on prolazi - ja ga ne opažam. 9:12 Ugrabi li što, tko æe mu to prijeèit, i tko ga pitat smije: 'Što si uèinio?' 9:13 Bog silni srdžbu svoju ne opoziva: pred njim ponièu saveznici Rahaba. 9:14 Pa kako onda da njemu odgovorim, koju rijeè da protiv njega izaberem? 9:15 I da sam u pravu, odvratio ne bih, u suca svojega milost bih molio. 9:16 A kad bi se na zov moj i odazvao, vjerovao ne bih da on glas moj sluša. 9:17 Jer, za dlaku jednu on mene satire, bez razloga moje rane umnožava. 9:18 Ni èasa jednoga predahnut' mi ne da, nego mene svakom gorèinom napaja! 9:19 Ako je na snagu - tÓa on je najjaèi! Ako je na pravdu - tko æe njega na sud? 9:20 Da sam i prav, usta bi me osudila, da sam i nevin, zlim bi me proglasila. 9:21 A jesam li nevin? Ni sam ne znam više, moj je život meni sasvim omrzao! 9:22 Jer, to je svejedno; i zato ja kažem: nevina i grešnika on dokonèava. 9:23 I biè smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih. 9:24 U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oèi sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda? 9:25 Od skoroteèe su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videæ.' 9:26 K'o èamci od rogoza hitro promièu, k'o orao na plijen kada se zaleti. 9:27 Kažem li: zaboravit æu jadikovku, razvedrit æu lice i veseo biti, 9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:7 Kad zaprijeti suncu, ono se ne raða, on peèatom svojim i zvijezde peèati. 9:8 Jedini on je nebesa razapeo i puèinom morskom samo on hodao. 9:9 Stvorio je Medvjede i Oriona, Vlašiæe i zvijezða na južnome nebu. 9:10 Tvorac on je djela silnih, nepojmljivih èudesa koja se izbrojit' ne mogu. 9:11 Ide pored mene, a ja ga ne vidim; evo, on prolazi - ja ga ne opažam. 9:12 Ugrabi li što, tko æe mu to prijeèit, i tko ga pitat smije: 'Što si uèinio?' 9:13 Bog silni srdžbu svoju ne opoziva: pred njim ponièu saveznici Rahaba. 9:14 Pa kako onda da njemu odgovorim, koju rijeè da protiv njega izaberem? 9:15 I da sam u pravu, odvratio ne bih, u suca svojega milost bih molio. 9:16 A kad bi se na zov moj i odazvao, vjerovao ne bih da on glas moj sluša. 9:17 Jer, za dlaku jednu on mene satire, bez razloga moje rane umnožava. 9:18 Ni èasa jednoga predahnut' mi ne da, nego mene svakom gorèinom napaja! 9:19 Ako je na snagu - tÓa on je najjaèi! Ako je na pravdu - tko æe njega na sud? 9:20 Da sam i prav, usta bi me osudila, da sam i nevin, zlim bi me proglasila. 9:21 A jesam li nevin? Ni sam ne znam više, moj je život meni sasvim omrzao! 9:22 Jer, to je svejedno; i zato ja kažem: nevina i grešnika on dokonèava. 9:23 I biè smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih. 9:24 U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oèi sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda? 9:25 Od skoroteèe su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videæ.' 9:26 K'o èamci od rogoza hitro promièu, k'o orao na plijen kada se zaleti. 9:27 Kažem li: zaboravit æu jadikovku, razvedrit æu lice i veseo biti, 9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:8 Jedini on je nebesa razapeo i puèinom morskom samo on hodao. 9:9 Stvorio je Medvjede i Oriona, Vlašiæe i zvijezða na južnome nebu. 9:10 Tvorac on je djela silnih, nepojmljivih èudesa koja se izbrojit' ne mogu. 9:11 Ide pored mene, a ja ga ne vidim; evo, on prolazi - ja ga ne opažam. 9:12 Ugrabi li što, tko æe mu to prijeèit, i tko ga pitat smije: 'Što si uèinio?' 9:13 Bog silni srdžbu svoju ne opoziva: pred njim ponièu saveznici Rahaba. 9:14 Pa kako onda da njemu odgovorim, koju rijeè da protiv njega izaberem? 9:15 I da sam u pravu, odvratio ne bih, u suca svojega milost bih molio. 9:16 A kad bi se na zov moj i odazvao, vjerovao ne bih da on glas moj sluša. 9:17 Jer, za dlaku jednu on mene satire, bez razloga moje rane umnožava. 9:18 Ni èasa jednoga predahnut' mi ne da, nego mene svakom gorèinom napaja! 9:19 Ako je na snagu - tÓa on je najjaèi! Ako je na pravdu - tko æe njega na sud? 9:20 Da sam i prav, usta bi me osudila, da sam i nevin, zlim bi me proglasila. 9:21 A jesam li nevin? Ni sam ne znam više, moj je život meni sasvim omrzao! 9:22 Jer, to je svejedno; i zato ja kažem: nevina i grešnika on dokonèava. 9:23 I biè smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih. 9:24 U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oèi sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda? 9:25 Od skoroteèe su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videæ.' 9:26 K'o èamci od rogoza hitro promièu, k'o orao na plijen kada se zaleti. 9:27 Kažem li: zaboravit æu jadikovku, razvedrit æu lice i veseo biti, 9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:9 Stvorio je Medvjede i Oriona, Vlašiæe i zvijezða na južnome nebu. 9:10 Tvorac on je djela silnih, nepojmljivih èudesa koja se izbrojit' ne mogu. 9:11 Ide pored mene, a ja ga ne vidim; evo, on prolazi - ja ga ne opažam. 9:12 Ugrabi li što, tko æe mu to prijeèit, i tko ga pitat smije: 'Što si uèinio?' 9:13 Bog silni srdžbu svoju ne opoziva: pred njim ponièu saveznici Rahaba. 9:14 Pa kako onda da njemu odgovorim, koju rijeè da protiv njega izaberem? 9:15 I da sam u pravu, odvratio ne bih, u suca svojega milost bih molio. 9:16 A kad bi se na zov moj i odazvao, vjerovao ne bih da on glas moj sluša. 9:17 Jer, za dlaku jednu on mene satire, bez razloga moje rane umnožava. 9:18 Ni èasa jednoga predahnut' mi ne da, nego mene svakom gorèinom napaja! 9:19 Ako je na snagu - tÓa on je najjaèi! Ako je na pravdu - tko æe njega na sud? 9:20 Da sam i prav, usta bi me osudila, da sam i nevin, zlim bi me proglasila. 9:21 A jesam li nevin? Ni sam ne znam više, moj je život meni sasvim omrzao! 9:22 Jer, to je svejedno; i zato ja kažem: nevina i grešnika on dokonèava. 9:23 I biè smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih. 9:24 U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oèi sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda? 9:25 Od skoroteèe su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videæ.' 9:26 K'o èamci od rogoza hitro promièu, k'o orao na plijen kada se zaleti. 9:27 Kažem li: zaboravit æu jadikovku, razvedrit æu lice i veseo biti, 9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:10 Tvorac on je djela silnih, nepojmljivih èudesa koja se izbrojit' ne mogu. 9:11 Ide pored mene, a ja ga ne vidim; evo, on prolazi - ja ga ne opažam. 9:12 Ugrabi li što, tko æe mu to prijeèit, i tko ga pitat smije: 'Što si uèinio?' 9:13 Bog silni srdžbu svoju ne opoziva: pred njim ponièu saveznici Rahaba. 9:14 Pa kako onda da njemu odgovorim, koju rijeè da protiv njega izaberem? 9:15 I da sam u pravu, odvratio ne bih, u suca svojega milost bih molio. 9:16 A kad bi se na zov moj i odazvao, vjerovao ne bih da on glas moj sluša. 9:17 Jer, za dlaku jednu on mene satire, bez razloga moje rane umnožava. 9:18 Ni èasa jednoga predahnut' mi ne da, nego mene svakom gorèinom napaja! 9:19 Ako je na snagu - tÓa on je najjaèi! Ako je na pravdu - tko æe njega na sud? 9:20 Da sam i prav, usta bi me osudila, da sam i nevin, zlim bi me proglasila. 9:21 A jesam li nevin? Ni sam ne znam više, moj je život meni sasvim omrzao! 9:22 Jer, to je svejedno; i zato ja kažem: nevina i grešnika on dokonèava. 9:23 I biè smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih. 9:24 U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oèi sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda? 9:25 Od skoroteèe su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videæ.' 9:26 K'o èamci od rogoza hitro promièu, k'o orao na plijen kada se zaleti. 9:27 Kažem li: zaboravit æu jadikovku, razvedrit æu lice i veseo biti, 9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:11 Ide pored mene, a ja ga ne vidim; evo, on prolazi - ja ga ne opažam. 9:12 Ugrabi li što, tko æe mu to prijeèit, i tko ga pitat smije: 'Što si uèinio?' 9:13 Bog silni srdžbu svoju ne opoziva: pred njim ponièu saveznici Rahaba. 9:14 Pa kako onda da njemu odgovorim, koju rijeè da protiv njega izaberem? 9:15 I da sam u pravu, odvratio ne bih, u suca svojega milost bih molio. 9:16 A kad bi se na zov moj i odazvao, vjerovao ne bih da on glas moj sluša. 9:17 Jer, za dlaku jednu on mene satire, bez razloga moje rane umnožava. 9:18 Ni èasa jednoga predahnut' mi ne da, nego mene svakom gorèinom napaja! 9:19 Ako je na snagu - tÓa on je najjaèi! Ako je na pravdu - tko æe njega na sud? 9:20 Da sam i prav, usta bi me osudila, da sam i nevin, zlim bi me proglasila. 9:21 A jesam li nevin? Ni sam ne znam više, moj je život meni sasvim omrzao! 9:22 Jer, to je svejedno; i zato ja kažem: nevina i grešnika on dokonèava. 9:23 I biè smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih. 9:24 U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oèi sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda? 9:25 Od skoroteèe su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videæ.' 9:26 K'o èamci od rogoza hitro promièu, k'o orao na plijen kada se zaleti. 9:27 Kažem li: zaboravit æu jadikovku, razvedrit æu lice i veseo biti, 9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:12 Ugrabi li što, tko æe mu to prijeèit, i tko ga pitat smije: 'Što si uèinio?' 9:13 Bog silni srdžbu svoju ne opoziva: pred njim ponièu saveznici Rahaba. 9:14 Pa kako onda da njemu odgovorim, koju rijeè da protiv njega izaberem? 9:15 I da sam u pravu, odvratio ne bih, u suca svojega milost bih molio. 9:16 A kad bi se na zov moj i odazvao, vjerovao ne bih da on glas moj sluša. 9:17 Jer, za dlaku jednu on mene satire, bez razloga moje rane umnožava. 9:18 Ni èasa jednoga predahnut' mi ne da, nego mene svakom gorèinom napaja! 9:19 Ako je na snagu - tÓa on je najjaèi! Ako je na pravdu - tko æe njega na sud? 9:20 Da sam i prav, usta bi me osudila, da sam i nevin, zlim bi me proglasila. 9:21 A jesam li nevin? Ni sam ne znam više, moj je život meni sasvim omrzao! 9:22 Jer, to je svejedno; i zato ja kažem: nevina i grešnika on dokonèava. 9:23 I biè smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih. 9:24 U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oèi sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda? 9:25 Od skoroteèe su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videæ.' 9:26 K'o èamci od rogoza hitro promièu, k'o orao na plijen kada se zaleti. 9:27 Kažem li: zaboravit æu jadikovku, razvedrit æu lice i veseo biti, 9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:13 Bog silni srdžbu svoju ne opoziva: pred njim ponièu saveznici Rahaba. 9:14 Pa kako onda da njemu odgovorim, koju rijeè da protiv njega izaberem? 9:15 I da sam u pravu, odvratio ne bih, u suca svojega milost bih molio. 9:16 A kad bi se na zov moj i odazvao, vjerovao ne bih da on glas moj sluša. 9:17 Jer, za dlaku jednu on mene satire, bez razloga moje rane umnožava. 9:18 Ni èasa jednoga predahnut' mi ne da, nego mene svakom gorèinom napaja! 9:19 Ako je na snagu - tÓa on je najjaèi! Ako je na pravdu - tko æe njega na sud? 9:20 Da sam i prav, usta bi me osudila, da sam i nevin, zlim bi me proglasila. 9:21 A jesam li nevin? Ni sam ne znam više, moj je život meni sasvim omrzao! 9:22 Jer, to je svejedno; i zato ja kažem: nevina i grešnika on dokonèava. 9:23 I biè smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih. 9:24 U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oèi sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda? 9:25 Od skoroteèe su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videæ.' 9:26 K'o èamci od rogoza hitro promièu, k'o orao na plijen kada se zaleti. 9:27 Kažem li: zaboravit æu jadikovku, razvedrit æu lice i veseo biti, 9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:14 Pa kako onda da njemu odgovorim, koju rijeè da protiv njega izaberem? 9:15 I da sam u pravu, odvratio ne bih, u suca svojega milost bih molio. 9:16 A kad bi se na zov moj i odazvao, vjerovao ne bih da on glas moj sluša. 9:17 Jer, za dlaku jednu on mene satire, bez razloga moje rane umnožava. 9:18 Ni èasa jednoga predahnut' mi ne da, nego mene svakom gorèinom napaja! 9:19 Ako je na snagu - tÓa on je najjaèi! Ako je na pravdu - tko æe njega na sud? 9:20 Da sam i prav, usta bi me osudila, da sam i nevin, zlim bi me proglasila. 9:21 A jesam li nevin? Ni sam ne znam više, moj je život meni sasvim omrzao! 9:22 Jer, to je svejedno; i zato ja kažem: nevina i grešnika on dokonèava. 9:23 I biè smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih. 9:24 U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oèi sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda? 9:25 Od skoroteèe su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videæ.' 9:26 K'o èamci od rogoza hitro promièu, k'o orao na plijen kada se zaleti. 9:27 Kažem li: zaboravit æu jadikovku, razvedrit æu lice i veseo biti, 9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:15 I da sam u pravu, odvratio ne bih, u suca svojega milost bih molio. 9:16 A kad bi se na zov moj i odazvao, vjerovao ne bih da on glas moj sluša. 9:17 Jer, za dlaku jednu on mene satire, bez razloga moje rane umnožava. 9:18 Ni èasa jednoga predahnut' mi ne da, nego mene svakom gorèinom napaja! 9:19 Ako je na snagu - tÓa on je najjaèi! Ako je na pravdu - tko æe njega na sud? 9:20 Da sam i prav, usta bi me osudila, da sam i nevin, zlim bi me proglasila. 9:21 A jesam li nevin? Ni sam ne znam više, moj je život meni sasvim omrzao! 9:22 Jer, to je svejedno; i zato ja kažem: nevina i grešnika on dokonèava. 9:23 I biè smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih. 9:24 U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oèi sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda? 9:25 Od skoroteèe su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videæ.' 9:26 K'o èamci od rogoza hitro promièu, k'o orao na plijen kada se zaleti. 9:27 Kažem li: zaboravit æu jadikovku, razvedrit æu lice i veseo biti, 9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:16 A kad bi se na zov moj i odazvao, vjerovao ne bih da on glas moj sluša. 9:17 Jer, za dlaku jednu on mene satire, bez razloga moje rane umnožava. 9:18 Ni èasa jednoga predahnut' mi ne da, nego mene svakom gorèinom napaja! 9:19 Ako je na snagu - tÓa on je najjaèi! Ako je na pravdu - tko æe njega na sud? 9:20 Da sam i prav, usta bi me osudila, da sam i nevin, zlim bi me proglasila. 9:21 A jesam li nevin? Ni sam ne znam više, moj je život meni sasvim omrzao! 9:22 Jer, to je svejedno; i zato ja kažem: nevina i grešnika on dokonèava. 9:23 I biè smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih. 9:24 U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oèi sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda? 9:25 Od skoroteèe su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videæ.' 9:26 K'o èamci od rogoza hitro promièu, k'o orao na plijen kada se zaleti. 9:27 Kažem li: zaboravit æu jadikovku, razvedrit æu lice i veseo biti, 9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:17 Jer, za dlaku jednu on mene satire, bez razloga moje rane umnožava. 9:18 Ni èasa jednoga predahnut' mi ne da, nego mene svakom gorèinom napaja! 9:19 Ako je na snagu - tÓa on je najjaèi! Ako je na pravdu - tko æe njega na sud? 9:20 Da sam i prav, usta bi me osudila, da sam i nevin, zlim bi me proglasila. 9:21 A jesam li nevin? Ni sam ne znam više, moj je život meni sasvim omrzao! 9:22 Jer, to je svejedno; i zato ja kažem: nevina i grešnika on dokonèava. 9:23 I biè smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih. 9:24 U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oèi sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda? 9:25 Od skoroteèe su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videæ.' 9:26 K'o èamci od rogoza hitro promièu, k'o orao na plijen kada se zaleti. 9:27 Kažem li: zaboravit æu jadikovku, razvedrit æu lice i veseo biti, 9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:18 Ni èasa jednoga predahnut' mi ne da, nego mene svakom gorèinom napaja! 9:19 Ako je na snagu - tÓa on je najjaèi! Ako je na pravdu - tko æe njega na sud? 9:20 Da sam i prav, usta bi me osudila, da sam i nevin, zlim bi me proglasila. 9:21 A jesam li nevin? Ni sam ne znam više, moj je život meni sasvim omrzao! 9:22 Jer, to je svejedno; i zato ja kažem: nevina i grešnika on dokonèava. 9:23 I biè smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih. 9:24 U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oèi sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda? 9:25 Od skoroteèe su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videæ.' 9:26 K'o èamci od rogoza hitro promièu, k'o orao na plijen kada se zaleti. 9:27 Kažem li: zaboravit æu jadikovku, razvedrit æu lice i veseo biti, 9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:19 Ako je na snagu - tÓa on je najjaèi! Ako je na pravdu - tko æe njega na sud? 9:20 Da sam i prav, usta bi me osudila, da sam i nevin, zlim bi me proglasila. 9:21 A jesam li nevin? Ni sam ne znam više, moj je život meni sasvim omrzao! 9:22 Jer, to je svejedno; i zato ja kažem: nevina i grešnika on dokonèava. 9:23 I biè smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih. 9:24 U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oèi sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda? 9:25 Od skoroteèe su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videæ.' 9:26 K'o èamci od rogoza hitro promièu, k'o orao na plijen kada se zaleti. 9:27 Kažem li: zaboravit æu jadikovku, razvedrit æu lice i veseo biti, 9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:20 Da sam i prav, usta bi me osudila, da sam i nevin, zlim bi me proglasila. 9:21 A jesam li nevin? Ni sam ne znam više, moj je život meni sasvim omrzao! 9:22 Jer, to je svejedno; i zato ja kažem: nevina i grešnika on dokonèava. 9:23 I biè smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih. 9:24 U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oèi sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda? 9:25 Od skoroteèe su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videæ.' 9:26 K'o èamci od rogoza hitro promièu, k'o orao na plijen kada se zaleti. 9:27 Kažem li: zaboravit æu jadikovku, razvedrit æu lice i veseo biti, 9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:21 A jesam li nevin? Ni sam ne znam više, moj je život meni sasvim omrzao! 9:22 Jer, to je svejedno; i zato ja kažem: nevina i grešnika on dokonèava. 9:23 I biè smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih. 9:24 U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oèi sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda? 9:25 Od skoroteèe su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videæ.' 9:26 K'o èamci od rogoza hitro promièu, k'o orao na plijen kada se zaleti. 9:27 Kažem li: zaboravit æu jadikovku, razvedrit æu lice i veseo biti, 9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:22 Jer, to je svejedno; i zato ja kažem: nevina i grešnika on dokonèava. 9:23 I biè smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih. 9:24 U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oèi sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda? 9:25 Od skoroteèe su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videæ.' 9:26 K'o èamci od rogoza hitro promièu, k'o orao na plijen kada se zaleti. 9:27 Kažem li: zaboravit æu jadikovku, razvedrit æu lice i veseo biti, 9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:23 I biè smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih. 9:24 U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oèi sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda? 9:25 Od skoroteèe su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videæ.' 9:26 K'o èamci od rogoza hitro promièu, k'o orao na plijen kada se zaleti. 9:27 Kažem li: zaboravit æu jadikovku, razvedrit æu lice i veseo biti, 9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:24 U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oèi sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda? 9:25 Od skoroteèe su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videæ.' 9:26 K'o èamci od rogoza hitro promièu, k'o orao na plijen kada se zaleti. 9:27 Kažem li: zaboravit æu jadikovku, razvedrit æu lice i veseo biti, 9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:25 Od skoroteèe su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videæ.' 9:26 K'o èamci od rogoza hitro promièu, k'o orao na plijen kada se zaleti. 9:27 Kažem li: zaboravit æu jadikovku, razvedrit æu lice i veseo biti, 9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:26 K'o èamci od rogoza hitro promièu, k'o orao na plijen kada se zaleti. 9:27 Kažem li: zaboravit æu jadikovku, razvedrit æu lice i veseo biti, 9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:27 Kažem li: zaboravit æu jadikovku, razvedrit æu lice i veseo biti, 9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:28 od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim. 9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:29 Ako li sam grešan, tÓa èemu onda da zalud muèim sebe. 9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:30 Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio, 9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:31 u veæu bi me neèist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine! 9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:32 Nije èovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parnièiti. 9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:33 Niti kakva suca ima meðu nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu, 9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:34 da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši! 9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
NEXT CHAPTER - CROATIAN BIBLE & INDEX
9:35 Govorit æu ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim oèima!
